Богојављење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).

Перспектива овог чланка или одељка вероватно не представља општеприхваћене погледе на тему, другим речима, једнострана је и пристрасна. Потребно је уконити пристрасан тон и приближити га општеприхваћеним погледима на тему. Побољшајте чланак или разговарајте о њему на страни за разговор.

Богојављање приликом Исусовог крштења.

Богојављење (грч. Επιφανεια) је хришћански празник које слави откровење Бога Сина као оваплоћеног у Исусу Христу. Слави се 6. јануара, односно 19. јануара код цркава које се држе јулијанског календара. Западни хришћани углавном славе (али не и искључиво) посету тројице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку појаву пред иноверницима. Источне цркве, дан пре Богојављења славе крштење Исусово, које је обавио Јован Крститељ у реци Јордан, које се обележава објава свету да је он Син божји.
Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника.

Садржај

• 1 Прича
• 2 Народни обичаји
• 3 Литература
• 4 Референце
• 5 Спољашње везе

Прича

По хришћанском веровању, 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са својом мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, а тада у својој тридесетој години позвао је Јована Претечу да га крсти у реци Јордан. По Библији, одмах по крштењу, а оно је обављено три пута порињањем у воду, отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а тада на раме Исуса слете Свети Дух у обличју голуба. Овим крштењем је Исус означио почетак своје мисије и проповеди.

Народни обичаји

Пливање у залеђеној води за Богојављење у Русији

Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара.^[1] У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се богојављанска вода.

Литература

• Српски обичајни календар; Миле Недељковић

Референце

1. ^ Етнографски документарни филм Милана Брајовића „Богојављење“

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5